Marketing
oko jelačić placa
target=_blank>
bila je to samo mala šetnja ... sad su mi ostale uspomene na jednu jesen. nakon koje zima i proljeće više neće biti isti...
ujevićkin šenoa rezignirano se naslonil na oglasni stup, a klinci morti ni ne znaju gdo je on bil.
palmotićeva vulica, z leve strane je svećenićki dom, a z desne palmotićeva 2, tam di je živela baka maria-blanka
, odrasla moja mama, a sad tam živiju moji teta i tetec. od zadnjeg potresa prošlo je par tjedni, pripovedalo se da buju tu zgradu morali zrušiti
. nebuju, dobila je naranđastu nalepku. a o tomu kaj sam sama tam doživela i kaj su mi pričale moja baka, mama, vujec i teta bi mogla pripovedati 
...
kae pak ovo
?? nekaj grmi okolu katedrale.nivrag da opet nekakšni divlji raketiraju
?f kurelčevoj je mirno, ni spucalo staklovinje na oblokima, znači stanje je redovno.
katedrala zgledi normalno, kak ono dok sam bila klinka, znači: i dalje u reparaturi.
doduše, sečam se jenog kratkog časa od jen mesec dni kad je bila bez tih skela, ha, ha
lokalni protestni oglasnik.
evo, i sunčece se opet javilo.
gradska štedionica. tam je delala moja treća mama, teta Fatima, sjajna žena, nedostaje mi jako. a gore na tavanu bil je u davno doba omladinski klub kam me moj vujec vodil slušati ploče. tam su svirali popularni VIS-ovi, tam sam čula prve bitlse, rolingstonse, troggse, monkeyse, otisa reddinga, percy sledgea, prisleya. slušal se radio-luxemburg i čagal se twist i rokenrol. bila sam klinka pa se baka brinula di smo do kasno. dole je slavna gracka kavana kam su fine pucke išle na kapuciner i princeskrafne.
z jedne strane jedna prošlost, z druge strane druga. a kam mi idemo. ni vrag da sve ovisi o konjinama
ova bijela zgrada, (zgrada Kolmar, 1905, društvo hrvatskih književnika) više ne zgleda tak, jen se toranj urušil, drugi je tak napukel da su ga morali meknuti.
a ovo je pak hiža koju čuvaju zmajevi i dve tece (kuća Rado, 1905, projekt v. bastla, prekrasna secesijska arhitektura).
ove tece sam blaženo kontroliraju situaciju.
a ovi kažeju golu rit i jen drugomu škicaju v gače
(kuća popović, arhitekta a.baranyja, s divnim meštrovićevim reljefima na pročelju)
- oj sim, Pepa, si vidla ti onaj škandal, ha??oni su goli!
- je, je, v moje vreme se tak nekaj ni delalo
- na, kaj se ti prčiš, ko da si ti bila bolša dok si bila frajlica.
- a sad se prava javila!
kaj si ti Micika, zamišljaš, da se ne zna ono kaj si delala z moužom od one oberhoferice, ha?- same čkomi, Pepa, si znaju otkud ti ona kiklja i gdo ti ju je dal.
i tako se nad gradom polako spušta večer...
target=_blank>
Post je objavljen 15.04.2020. u 14:43 sati.